Natalija Stevanović nastavlja da briljira. Hrabra Nišlijka je poslije prvog kola, kada je pobijedila nekada najbolju teniserku svijeta Karolinu Pliškovu, savladala i Tamaru Korpatsch, 122. teniserku svijeta rezultatom 2:0 (7:5, 7:5) i plasirala se u treće kolo Wimbledona.
Nakon odigranog meča, imala je zanimljiv nastup pred novinarima. Istakla je da nije najbolje spavala večer prije meča drugog kola, ali i kako je uspjela da se podigne iako nije dobro počela susret.
Odmarali smo, lijepo je bilo. Malo sam manje spavala, što je normalno. Nije adrenalin, emocije, stigao me je umor donekle. Dođe do neke vrste zasićenja tijela. Danas sam probila barijeru. Na početku meča mi je bilo baš teško. Imala sam problema sa dijafragmom. Generalno taj problem ima veze sa i ožiljnom maramicom. I onda kada to dođe u kontakt, zna malo da zezne dijafragmu i onda teže dišem. Danas sam od 20-30 posto dala 100 posto. Jutros kako sam se probudila i kako smo na treningu bili malo usporeniji, samo smo rekli, od onoga što ima danas, izvuci maksimum, dobija srce i dobija mirna glava“, počela je Stevanović.
Šta joj je prolazilo kroz glavu kada je propustila set lopte?
Na travi, u ženskom tenisu, mada ima i u muškom, uvijek moraš da budeš spreman na to. Ako se ispuste prilike, nije kraj meča. Hvala Bogu dobila sam prvi set, idemo dalje. Jedino što me malo brinulo je koliko ću moći do kraja da izdržim sa tim. Sa disanjem sve uskladim. Danas mi je taj oporavak od loše do dobre faze bio duži. Na prethodnim mečevima je to bilo manje. Poen, dva, tri maksimum. Danas je to već trajalo dva gema. Ponovo mi je drago što sam se bez obzira na to vratila, znala sam da je to samo prolazno. Dan kakav je danas, sutra je novi dan, idemo dalje i bit će sve bolje.“
Izuzetno dobro poznaje protivnicu protiv koje je igrala, pa je znala da će sigurno neće predati ni u jednoj sekundi.
Ona je vrlo čudna djevojka sa neke strane. Ima težu priču, sa roditeljima putuje. Znam je još od prije desetak godina kako su kamperima putovali, bez para totalno, tako da sam imala ogromno poštovanje. Nije me samo njena igra, već i njen majndset plašio. Znala sam da je umislila nešto. Tražila je neki izduvni ventil. Vratila sam lopticu i čudila se. Ona je mislila da sam bila na skroz drugoj strani terena. Iskulirala sam, pustila da njena energija ostane kod nje, ja sam svoju sačuvala. Poslije se jako lijepo pozdravila, poželjela mi sreću. Prijatno sam iznenađena. To ne radi puno igračica. Izgubio, pobijedio, pružiš ruku, poželiš sreću i ideš dalje. Tako ti se i vrati.“
U sljedećoj rundi će za rivala imati još jednu Čehinju Petru Kvitovu koja je dva puta osvajala Wimbledon.
Vrlo vjerovatno, isti je pristup. Novi je igrač, da li je Pliškova ili Kvitova, poštovanje za svakog igrača. Da li on bio prvi ili 100, 200. Još odavno je Janko (Tipsarević prim. aut) rekao: ’Ne napreduješ sa dobijanjem i skidanjem nosioca. Već ono kada skineš nosioca, šta poslije uradiš…’ Ja sam mogla da skinem nosioca, 18. a da izgubim od 122. što mene ne bi čudilo. To je dan za sebe. I ona igra da prođe dalje. Naši ljudi odmah govore ’zasitila se’. Ne mogu da kažem, ima u profesionalnom sportu zasićenja, ali dokle god ima gladi, onda se ide i napreduje se.“
Nema namjeru da izađe na teren sa bijelom zastavom, naprotiv.
Što se tiče Kvitove, ponovo fenomenalan osjećaj. Igrat ću ponovo na većem terenu, dat ću sve od sebe, pokušaću na sve načine, makar do prekosutra igrala, da slomim njenu igru. Ako vidim da ona možda bolje reaguje na slajs, da je sa te strane inteligentiji igrač… Pliškova je po fazonu ’što na umu to na drumu’. Kvitova je osvojila dva puta turnir. Bit će fenomenalan meč. Ako želim da budem ovdje, ovi mečevi to čine boljim. Šta god se desi sutra, pobijedila, izgubila, ide se dalje.“
Đoković je hvalio Stevanović i oduševio se zbog toga što je i ona pojela malo trave, a onda je ona uzvratila u odličnom raspoloženju.
Možemo da pasemo! Znaš kako! Možemo da pasemo bez problema oboje (smijeh).”
Zatim je nastavila.
To mi je jako lijepo što čujem. Naravno, Novak da priča o meni je fenomenalno, zar ne?! Ovdje smo se stalno nekako mimoilazili, jer svako gleda da bude što manje u kompleksu, jer to troši puno energije. Stvarno se nadam da će on svojim putem, a ja svojim, pa dokle god… Iako se izgubi sutra, nema veze, poješće se parče trave!”
Nikada do sada se nije susrela sa ovakvom pažnjom, a to joj godi i te kako. Ipak, za slavlje još uvijek nije vrijeme.
Iskreno, nisam znala za to. I sada dok razgovaram sa vama emocije mi idu gore-dolje, ježim se, to su sve lijepe emocije, ali isto tako se trudim da se sve to lijepo iskanališe da bih sutra mogla da igram meč. Sve djevojke su rekle ‘jao, večeras će da se slavi’. Ja im kažem: ‘Slavit će se na kraju turnira’. U svakom slučaju će biti tako, ali sada smo još uvijek na turniru, treba da se radi. Već smo bili na BBC-ju, kako smo igrali! Probili smo led. Čak su se i našalili, jer nam je familija kod koje odsjedamo rekla: ‘Poručili su ti da te ne bi uzeli za Ples sa zvezdama’. Rekoh, dobro, nema veze… (smijeh).”
Zatim se osvrnula na svoj put od početka.
Lijepo mi je. Sve vrijeme sam bila ispod radara, što mi je okej, jer svako ima svoj neki put. Ja radim ovo zato što volim, imamo tu neku viziju koju pratimo. Naravno, kada se nešto lijepo postigne, sa time dođe i pažnja. Puno ljudi koji nikada nisu pisali, sada pišu. Ljudi koji su uvijek bili tu, pišu. Svima sam zahvalan, i onima koji nikad nisu pisali, a sada pišu – lijepo je što pišu, naravno. Ne kažem: ‘Gdje ste bili kad sam bila niko?’ (smijeh). Nema veze, hvala im što su sada tu, poštovanje i za to! Prija, definitivno. Kada malo splasu emocije i tokom narednih nekih turnira, ako ne prođu kako treba, ljudi će vjerovatno opet pričati: ‘A, digla se, gledaj je sada…’. Ali moraju da shvate da je ovo naš posao. Imamo i mi pravo da na loš dan u kancelariji. Taj dan može da potraje dva, tri mjeseca, ali ako se mi dignemo poslije ta dva, tri mjeseca i napravimo neku vrstu dominacije, to je ono što je bitno, jer si se izdigao iznad toga i krenuo si dalje, nisi dao otkaz.”
Pojasnila je i kako je provela jutro pred meč i iznenadila mnoge.
Ovo smo spremali da kažem, a muž mi kaže: ‘Nećeš valjda to da kažeš…’. Ja volim da budem domaćica – ja sam peglala na dan meča! Majke mi! Došla sam ujutru i rekla: ‘Dušo, koja ti majica treba?’. On kaže: ‘Jesi ti normalna?’, a ja njemu ‘Vjeruj mi, prija mi, samo mi reci’. Kaže da ne nosi majicu za peglanje, a ja njemu: ‘Ma, ispeglaću ti ja ako ti treba za presvlaku’. Stvarno volim te neke obične stvari i stvarno me je to opustilo.”
Po prvi put u karijeri će ući u Top 150, a u zavisnosti od rezultata može dodatno da popravi svoju poziciju.
Stvarno? Idemo, evo naježih se! Odlično se osjećam, fenomenalno. Prije osam godina, odnosno malo poslije toga, pitali smo se da li da igram ili ne igram više. Imali smo četvorogodišnji plan da igram kvalifikacije za US Open. Ja sam mislila da nema šanse. To je bilo 2016., a 2019. smo potpisali taj neki dugogodišnji plan u vidu kvalifikacija za US Open. Nama je falilo deset poena za Wimbledon, pa mi je muž (ujedno i trener): ‘Slobodno, bre, ti, nema veze što je upisan US Open, možemo mi i Wimbledon 2019!’. Nekako se nije pogodilo, ali je stvarno bio taj US Open 2019. To nam je bio prvi veliki korak poslije koga smo baš bili sretni, jer je to nešto gdje nikada nisam bila, tu smo došli od momenta ‘hajde samo da igramo, pa šta bude – bude’.“
Zatim je uslijedio novi udarac.
Te 2019. je krenulo, 2020. kreća korona, kreću moje boginje, sve su to, ja mislim, bili testovi. Imala sam utisak da sam znala da će da dođe kada god mi je najteže bilo. A i ponovo, ako ne dođe, znala sam da sam sve dala od sebe. Nema za čime da se žali. Dala sam sve od sebe i nema opravdanja. Da ja sad kažem, pa znate imala sam boginje, bilo mi je teško – ništa se od toga ne dobija u životu, od jadikovanja nad svojom teskobom. I stvarno tako mislim. Zvuči kao kliše, ali zaista jeste tako – koliko god teško bilo da se kaže na glas.”
I na kraju je rekla šta bi rekla Nataliji od prije osam godina.
Ostani borac do kraja. Ostani čvrsta. Čvrsta na nogama i vjeruj u rad i disciplinu. Red, rad i disciplina – nema dalje.”
