Džeko otvorio dušu o najtežim trenucima u karijeri: Dešavalo se da sedam dana nemamo šta da jedemo

Kapiten fudbalske reprezentacije Bosne i Hercegovine i as milanskog Intera Edin Džeko gostovao je u emisiji (Ne)uspjeh prvaka s Mariom Stanićem.

Obojica su svojevremeno nastupali za Željezničar, a kasnije se otisnuli u inostranstvo. Stanić je dogurao do Chelseaja, a Džeko je osvajao trofeje po Njemačkoj, Engleskoj i Italiji

Džeko se u razgovoru sa Stanićem prisjetio svojih početaka.

Ljudi gledaju gotov produkt, odnosno ono što vide na televiziji. Poslije rata sa nekih devet godina sam počeo trenirati. To je bilo u sali u školi, još uvijek su bile barikade na cestama. Tata me odveo u Želju, tad nam je bio trener Jusuf Šehović, koji više nije nažalost sa nama.”

Amar Osim me sa 16, 17 godina doveo u prvi tim. Sjećam se, otac i ja smo bili u supermarktu. Zove me tadašnji trener iz kadeta i kaže spremi se sutra ideš na pripreme u Međugorje sa prvim timom. Bila su drugačija vremena, tada nije bilo lagano igrati u Želji.”

Na pripreme smo išli autima, neki od starijih igrača pokupe nas mlađe. Debitovao sam u Žepču, gubili smo. Ja sam se zagrijavao, zove me Amar i kaže zabij dva gola. Tad je za Želju bilo igrati jako teško, fudbal nije samo igra na terenu, glava pravi razliku”, prisjetio se Džeko.

U Češku ga je odveo tadašnji trener Željezničara Jirži Plišek.

Potpisat ćeš za Teplice, ali ćeš na posudbu u drugu ligu, rekao mi je. Shvatio sam da je to prilika koja treba da se isplati. Transfer je koštao 50.000 eura.”

Svi vidimo fudbal drugačije, bilo je nekih koji se nisu složili. Samim odlaskom iz BiH sam napravio iskorak, bio sam kod trenera koji je gledao da mi pomogne. Kada sam otišao tamo stavi me na 10ku kaže trebaš više da trčiš, pomažeš odbrani. Tada sam postigao osam golova za polusezonu te nakon toga odem u Teplice”, rekao je Džeko.

“Dijamant” je rekao kako je imao sreću da je tu bio Samir Merzić iz Mostara, s kojim je zajedno živio.

Imao sam plaću 500 eura. Van kuće bez roditelja sam, plati stan. Nisam imao auto, dešavalo se da zadnjih sedam dana nemamo šta da jedemo. Nazovem svoje i kažem nemam ništa da jedem, zamisli kako je njima. Tad nije bilo društvenih mreža, bile su obične poruke. Morao si kupiti kredit da bi imao da pošalješ poruku. Odemo na govornicu i tako smo pričali sa svojima”, ispričao je Džeko.

Džeko je, između ostalog, govorio i o reprezentaciji Bosne i Hercegovine. “Dijamant” je rekorder po broju nastupa (127) i golova (64).

Svaki rekord je tu da se napravi, pa da ga neko sruši. Sve je to sastavni dio sporta. Najveći uspjeh za reprezentaciju je taj 2014. godine kada smo otišli u Brazil. Znam da smo kao generacija morali više, imali smo stvarno dobru ekipu. Imali smo puno kvaliteta, šteta je za tu generaciju da je samo otišla na jedno veliko takmičenje. Iskreno nismo imali šanse, dva puta smo išli u baraž i oba puta dobili Portugal”, kazao je Džeko.

Otkrio je i koja je, prema njegovom mišljenju, najbolja utakmica reprezentacije ikada.

Sjećam se igramo u Parizu protiv Francuske kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, ako dobijemo prvi smo, idemo direktno. To je najbolja utakmica reprezentacije koja je odigrana ikada. Bilo je 25.000 naših navijača. Vodimo 1:0 i ne bi nam nikad dali gol da nije sviran penal.”

Bilo je tu još nesretnih trenutaka, kao što je meč protiv Nigerije. Dosta se igrača iz te moje generacije oprostilo prerano, dokle god igraš za klub trebaš da igraš za reprezentaciju. Ja ću biti tu dok selektor smatra da mogu pomoći”, poručio je Džeko u emisiji Arene Sport.